Колико знамо свој матерњи језик? Често се питамо, и не само на Међународни дан матерњег језика.

Упознамо га одмах по рођењу. Примамо га у разум и срце као блиског рођака, и некако одмах схватамо да нам припада. Овде у Србији, сви говоримо, исто или слично, онако како осећамо, важно је да се одлично разумемо, у свакој прилици.

Друго је питање потребе, свести или обавезе да се у званичним приликама правилно изражавамо. Усмено и писмено.

Ученици 5. и 6. разреда разговарали су са својим наставницама о свести својих вршњака да ли је и колико важно савладати правила примене стандардног српског језика као матерњег. Погледајте –> запажања.

Оно најважније што смо закључили је да свако, за почетак, треба да изгради потребу за правилним изражавањем (усменим и писменим). Да треба да зна да се то учи, у школи, али и целог живота. Ако си над својим изражавањем брижан као над посађеним цветом, довољно је да се информишеш, питаш, кад год имаш неку дилему. Е, то стварно није срамота.

Ниједан човек у глави не може да има све и није без дилема. Многи не верују да то важи и за наставнике српског језика када је језик у питању.

За осетљива подручја ту су дискусије са колегама и три „ свете“ књиге. Речник српског језика, Правопис српског језика и Нормативна граматика српског језика, све три у издању Матице српске. Сваки интелектуалац треба да посегне за њима у тренуцима дилеме, без стида. Сама потреба за тим говори ко си. Ако немаш ове књиге, има их у свакој, па и у нашој школској библиотеци.

Уместо да тамо скупљају прашину док их ученици због дебљине и тврдог повеза избегавају, одлучили смо да их на овај начин представимо,  надајући се дугодгодишњем пријатељству и љубави.

Ученици су уочавали своје најчешће грешке у изражавању и писању, посебно у области лексике школског живота. Исписали их, а онда објаснили правила како то исправно треба учинити. Грешке су поделили на правописне и граматичке и у складу са тиме сликали се у Правопису и Граматици које је на молбу наставница српског направила наставница ликовне културе Бранка Крстић. Након тога правила су залепљена на вратима кабинета, према врсти грешке.

Порука је да слободно могу да завире у ове књиге, без бојазни да им се нешто „страшно“ може десити.

Књиге су постављене у холу и свако ко је желео могао је да се слика. Селфи са Правописом и Граматиком. Неоебично, али, надамо се корисно. Ове паметне и лепе главе данас су ушле у правопис, а убудуће ћемо се потрудити да добар део правописа и граматике стане у њих.

Од свих карактеризација највише верујемо језичкој.

Са вером у његову моћ,  честитамо Међународни дан језика!

Матерњи језик неких наших ученика није српски. Потрудили смо се да их  подсетимо на то да слушајући наставу на српском језику не треба да забораве да негују свој матерњи језик и колико је то богатсво и лепота за цео свет.