Република Србија и Република Српска заједно обележавају „Дан српског јединства, слободе и националне заставе“, дан када је,  15. септембра 1918. године пробијен Солунски фронт.

        То је велики дан за Србију и Републику Српску и за целокупан српски народ, јер нема виших и важнијих вредности од јединства нашег народа и слободе.

     Овај дан симбол је јунаштва и јединства нације, који Србија, Република Српска и српски народ где год да живи, слави заједничким празником. Он је и порука да само јединством и саборношћу можемо сачувати своју културу, традицију, веру…

     Српски јединство славимо јер оно подразумева свест о истој националној, верској, културној и цивилизацијској припадности, свест о истим тежњама, циљевима  и интерасима, без обзира на географске просторе на којима живе Срби.

Славимо слободу, која је кроз историју, кључна реч за српски народ.

     Славимо националну заставу као симбол славе, поноса и оданости, а која и на овај празник краси наше градове широм земље.

     Краљ Петар Први Карађорђевић уручио је јуна и новембра 1911. године 51 пуковску заставу својој војсци. Ниједна од тих застава није заробљена што је преседан у историји модерног ратовања. Нашим прецима,  тробојка је била преча од живота, јер их је опомињала да слобода нема цену, ни алтернативу.

     То је празник нашег идентитета, оног у којем се сједињију вредности на којима почива хумано друштво, култура, традиција, вера, језик.  То је наш српски језик, језик и Меше Селимовића и Иве Андрића и Милоша Црњанског. То је култура коју смо стварали, то је вера без мржње, то је наше биће, то нас одређује и чини достојним народом .

     Савет Европе је  2001. године прогласио 26. септембар за Европски дан језика. То је учињено крајем године, коју су Савет Европе и ЕУ, прогласили Европском  годином страних језика, са циљем да се људи широм Европе охрабре да уче стране језике и да се упознају са богатом језичком и културном разноликошћу Европе, које морају бити очуване и неговане. Тиме би се остварио циљ – побољшање комуникације и разумевања међу европским народима.

      Европски дан језика се обележава сваке године све масовније и све разноврсније, а све те манифестације наглашавају важност разноврсности језичког знања, наглашава се предност вишејезичности, указује се на неопходност превазилажења језичких препрека, које онемогућују зближавање људи исте друштвене средине. Тежи се побољшању комуникације и разумевања припадника малих и великих, матерњег и нематерњег језика.

    Eврoпa je бoгaтa jeзицимa – пoстojи прeкo 200 eврoпских jeзикa кao и мнoги други jeзици кoje гoвoрe грaђaни пoрeклoм из других зeмaљa. Jeзичкa рaзнoликoст je вaжнa кoмпoнeнтa eврoпских културa и oнa сe мoрa oдржaвaти и нeгoвaти.

      Још је стара латинска пословица “Колико језика говориш, толико људи вредиш.” (Quot linguas calles, tot homines vales.) јасно говорила о важности познавања страних језика.

     И овог 26. септембра смо се подсетили да учење и знање више језика отвара више могућности за друштвени и економски ангажман људи, руши предрасуде и баријере међу људима, што доприноси лепшем и квалитетнијем животу свих грађана.

     Идеално би било када би сваки човек уз свој материњи језик познавао барем још два страна језика.

      Занимљиво је да, упркос опште прихваћеном мишљењу, најраспрострањенији језик на свету није енглески него мандарински кинески, којим говори више од милијарду људи. То и није чудо кад се зна да га користе становници најмногољудније земље на свету – Кине.

     Енглески језик, којим говори више од 500 милиона људи, је на другом месту, али је зато службени језик у највише држава на свету.

Хинду језик је на трећем месту. Њиме говори 497 милиона људи и први је језик у Индији.

     На четвртом месту је шпански језик. Њиме говоре становници скоро свих држава у Латинској и Централној Америци, а наравно и у Шпанији.

     Руски језик је на петом месту. Један је од шест језика УН-а, а њиме не говоре само у матичној држави, већ и у Белорусији и Казахстану.

       Ова два значајна датума су била повод да се на часовима географије и француског језика организују радионице где су ученици кроз активности повезивали градиво историје, географије и страних језика. Такође су развијали организационе вештине, вештине сарадње, комуникације, слушања и поштовања једни других, активног учествовања у демократском друштву, што су, уосталом и неке од међупредметних компетенција за развој личности и целоживотно учење. У радионицама су учествовали ученици осмог разреда који су на часовима француског презентовали неколико европских језика.

     Ученици седмог и шестог разреда су направили заставе света и паное са лепим речима преведеним на европске језике. ПРИЈАТЕЉСТВО, СРЕЋА, СРЦЕ, ЉУБАВ, ЗДРАВО, ХВАЛА, ДОБАР ДАН се могло чути на великом броју европских језика. Изненађење ученика  је било велико, док су откривали нове државе, њихова имена, површину и главне градове, све оно што ће учити на часовима у наредном периоду. Не мање интересантно је било и откриће да се на појединим језицима речи изговарају слично. Том приликом су повезали чињеницу да су то језици из истих породица.

     Кроз радионице су ученици применили знање са часова географије и страних језика, вођени упутствима наставнице Силвије Божиновске и Гордане Миљковић.