Ако нас пролеће и превари, поезија никад неће. Инспирисано предстојећим Светским даном поезије и књигом „Нежна мера“, младе ауторке Милице Дамјанић, бивше ученице Основне школе „Љупче Николић“, одржано је пријатно поетско послеподне у холу школе. У романтичном амбијенту и још бољем друштву, присутних ђака, такмичара из књижевности и језика, рецитатора и њихових наставника , који су предавали и самој песникињи, чуло се много лековитих речи, стихова и нота. Ученици су могли да сазнају да је Међународни дан поезије проглашен у Паризу 1999. године, на предлог Унеска, и да за циљ има да подржи језичку различитост, читање и писање, објављивање и проучавање поезије, креативности људског ума. Открива да појединци свуда у свету деле иста питања, мисли и осећања. Поезија није превазиђена, она постоји, расте, кокетира са другим уметностима, помаже друштву да потврди свој идентитет.

„Њу читамо, и у њу учитавамо себе.“ За добро читање поезије потребни су: образовање, осетљивост за лирски израз, познавање контекста, познавање језика и књижевног израза. Да би се схватила и заволела, неопходни су воља, стрпљење и упорност. То најбоље зна наша уважена гошћа – Милица Дамјанић, дипломирани правник и песникиња. Професори српског језика и књижевности Сандра Ђорђевић и Милица Вилчек имале су задовољство да лектуришу њену књигу „Нежна мера“, те је тако дошло и до сарадње након њене објаве. И до идеје да пред промоцију своје књиге у Центру за културу и уметност Алексинац, у четвртак 21. марта у 20 часова, учествује у обележавању недеље поезије у ОШ „Љупче Николић“ за коју је вежу само најлепше успомене.

Прочитала је нашим ђацима песме Завичајна, Сеоски пејзаж, Како насликати кишни дан (посвећену Преверу) и Дан у маслињаку, а онда се подсетила школских дана, разредног старешине Зорана Стевановића, наставника историје, учитељице Слободанке, која је прва открила њен таленат и прве објављене песме у панчевачком нискотиражном дневном листу. У паузама разговора који је са песникињом водила Сандра Ђорђевић, чули смо наше рецитаторке Дуњу Благојевић и Дару Лукић, песникиње чије песме су објављиване у дечијим зборницима Лену Стефановић и Мину Јањић, Катарину Јањатовић која је била задужена за језичко-стилску анализу песме „Реприза“ , а виолина у рукама Марије Спасић и једна прелепа харфа-сувенир, коју је израдила Сара Ђокић, потврдиле су синкретизам.

Након још неких Миличиних песама, ученицима су посебно привукли пажњу њени савети о учењу, писању и животу, како то само млад човек може пренети још млађем човеку.

„Улажите у своје образовање, вредно и дисциплиновано учите, али такође причајте са људима – и од њих се може доста научити, а боље је учити се на туђим грешкама. Будите истрајни и упорни у ономе што желите, достојанствено поднесите неправду јер и у томе је величина човека, нека вам је мало довољно за срећу, оно што вам данас изгледа као нерешив проблем, сутра ће бити иза вас. Будите оптимистични и гајите духовност, а о другима брините више него о себи. Волите породицу, професију, свој таленат и посветите га донмовини не би ли она постала боље место за живот, захваљујући вама.“

Након што је младим песникињама и школској библиотеци поклонила по примерак своје књиге, звуцима виолине испратили смо гошћу, фотографисали се за успомену и пожелели јој успешну промоцију књиге 21. марта, као и то да је у блиској будућности читамо и у ђачким читанкама.