Да је Андрић велики и свевремени уметник и увек радо читан у свим узрастима, потврдили су и шестаци на часу српског језика уз помоћ своје наставнице Милице Вилчек. Квизом Сократив, ђаци су на својим мобилним телефонима проверили усвојеност знања о најважнијим цртицама из Андрићевог живота и рада, као и разумевање прочитаног одломка из Андрићевог говора са доделе Нобелове награде. Након кратког обнављања, ученици су суштину прочитаног преточили на папир још једном истичући племените мисли нашег нобеловца, које нас увек опомињу како треба мислити, говорити, радити, чему тежити. Не заборављајући како Андрић наглашава да: ,,свакога треба пустити да слободно прича“, али и да ,,свако сноси моралну одговорност за оно што прича“ и ,,да приповедач и његово дело не служе ничем ако на један или други начин не служе човеку и човечности“ – ученици су закључили да и ми сами не служимо ничему ако не служимо свом друштву са истим циљем и ако нам дела нису ,,покретана љубљвљу и вођена ширином и ведрином људског духа“. На крају часа, у свескама ученика оживели су мали панои, а на сткерима одговори на питања: Зашто су мостови толико заокупљали пажњу нашег нобеловца? Зашто је Андрић велики уметник? Зашто читати Андрића?