После непроспаване ноћи, од узбуђења и еуфорије самог поласка, 96 ученика је са својим разредним старешинама и директором школе, први предах и смирај пронашло у манастиру Крушедол, на југоисточним обронцима Фрушке горе, задужбини породице последњих српских деспота у Срему – Бранковића. Уследио је обилазак Сремских Карловаца (Патријаршког двора, Богословије, Саборне цркве и чувене Карловачке гимназије). Ко год је тамо ,,лајао на звезде“, постао је велики стручњак, честит човек и српски поклисар. Гимназија је била пуста, али нам је ученик  друге године био домаћин и водич достојан дивљења.

Након преласка на другу обалу, највеће и најважније реке, дочекала нас је Суботица ( Szabadka). Задивљени лепотом грађевина, нарочито Градске куће, кренули смо у обилазак Палићког језера и зоолошког врта, а потом, и у обилазак ергеле Зобнатица. Тамо смо били кумови петнаестодневном ждребету. У складу са правилима ергеле добио је име Јан̕ез.

И тако ,,Нигде брда, све је равно“, или како се нашалио наш возач (кога овом приликом похваљујемо, као и докторку Марјану) по терену где је највиши врх аутобус, возисмо се је још и до Новог Сада. Леп дан, леп поглед,  Дунав, Петроварадинска тврђава. ,,Ала је леп овај свет“, Чика Јовин, наравно. Његов споменик, школа, улица. Онда Српско народно позориште, Владичански двор,Градска кућа, Саборна црква, катедрала. Узвишено, урбано, широко, баш као што  су нас дочекали и мештани.

Сваки град, сваку школу, сваку екскурзију представљају и људи, својим понашањем, заинтересованошћу и дружењем. Најбољи доказ су утисци ученика након дружења са ученицима Основне школе са Алексиначких Рудника, са којима смо делили хотел и дивне тренутке у граду и дискотеци.  Памтимо само лепе ствари, а ова екскурзија је једна од њих.