Кад порастем бићу песникиња

Кад порастем бићу песникиња

На промоцији књиге Александре Стојаковић

Док су чланови школског Еразмус тима који се управо вратио из Атине, пуни утисака,  школским друговима преносили научено и доживљено, приказујући најупечатљивије фотографије, група девојчица из 5. разреда које воле да пишу песме, приче или литерарне саставе,  присуствовала је промоцији књиге наше суграђанке, песникиње и професора књижевности Александре Стојаковић. Идеја је била да Александри, након промоције, поставе њима важна питања у вези са књижевним почецима, самопоуздањем, критиком и самокритиком својих радова.

Најављујући своје нове песме, ауторка је, на неки начин дала одговоре на нека од ових питања. ,, Из случајности се рађају суштински најбоље песме. У њима је све оно што јесмо, што покушавамо да будемо, што тражимо у себи и ван себе.“

Песма треба да саазри пре него што скупиш храброст да је поделиш са другима. Мукотрпан, али сладак задатак.

Девојчицама је импоновало да чују како је ауторка још од основношколских дана објављивала радове и песме за школске часописе и разне зборнике, освајала награде на литерарним конкурсимаа, да би касније постала права песникиња. Њено занимање професора и школског библиотекара, само је учврстило љубав према писању поезије.

Како многе од њих већ пишу и освајају награде планирају да посете Радионицу креативног писања ,,Алхемија речи“, чији је креатор управо песникиња Александра Стојаковић, не би ли добили још већу подршку за своје стваралачке почетке.

Наш новинарски задатак био је да од ауторке добијемо стручне савете, али смо пре свега уживали у складу њене поезије. Оно што су осетиле пажљиво слушајући Александрине стихове је управо разумевање њене поезије. Александра нас је лако водила кроз њу.

За крај били смо почаствовани потписаним примерком ауторкине нове књиге ,,Нема кост“.

Младе лирске  душе отишле су са промоције оснажене да наставе да пишу.

Оставите одговор

Ваша е-пошта неће бити објављена.