Историјат школе

Основна школа „Љупче Николић“,  је била прва осмогодишња школа у Алексинцу, основана школске 1955/1956. године. Настала је спајањем дотадашње основне школе која је радила у згради „Смех и суза“, и свих одељења од првог до четвртог разреда ниже Алексиначке гимназије.

Зграда школе је велелепна грађевина која се због своје архитектонске вредности свртава у споменике културе, и као таква је под заштитом државе. О њеној заштити непосредно брине Завод за заштиту споменика културе у Нишу. У овој згради школа је од 1963. године.

Место на коме се школа данас налази, је историјски веома значајно за наш град Алексинац. Тај простор је најпре био имање Ристе Прендића, личног татарина (телеграфисте), кнеза Милоша. Овај веома имућан и способан човек био је познат и по томе што је за 6 дана јахања цариградским друмом кнезу Милошу Обреновићу доносио најважније султанове и Портине одлуке. Важно је објаснити да су после Другог српског устанка пошту разносили „татари“, који су путовали лошим друмовима и по неколико дана до одредишта и зато је било јако важно да буду издржљиви и добри јахачи. Риста Прендић је до 1837. године био лични татарин кнеза Милоша Обреновића.

Кућа Ристе Прендића, већ дотрајала зграда, је током деветнаестог века била једна од највећих и најлепших у вароши и у њој су се одиграли многи знаменити догађаји, када је Алексинац био погранична варош.

У кући Ристе Прендића се од 1837. до 1855. године налазило седиште курира енглеског конзула у Београду, Хоџеса, господина Шулберта. Како је енглески курир становао на том месту, то је његова кућа прозвана зградом енглеске поште.

Након тога 1871. године у овој згради је отворена прва апотека у Алексинцу. Отворио је мр. Аурел Калмар из Бартефелда у Аустроугарској, 18. јануара 1871. године.

На згради школе и данас стоји плоча која сведочи о овим догађајима.

У судбоносним данима првог српско – турског рата 1876. године у кући татар – Ристе Прендића био је смештен Штаб врховног команданта српске војске, кнеза Милана са начелником Штаба генералом Костом Протићем.

За време турске окупације Алексинца од 31. октобра 1876. до 28. фебруара 1877. године у кући татар Ристе, налазио се Штаб турског команданта Ејуб – паше.

У другом српско – турском рату, она је поново све до ослобођења Ниша била седиште Штаба кнеза Милана.

Још један од сачуваних споменика на та времена и на Ристу Прендића је и камен бељекташ, са кога се татар Риста Прендић пео на коња, полазећи на пут. Овај камен налази се у згради ОШ „Љупче Николић“, да подсећа на та давна времена и историју овог места.

Зграда Гимназије грађена је у току 1935. и 1936. године по пројекту среског инжењера Милорада Р Дивца који је истовремено обављао и надзор. По том пројекту зграда је имала 16 учионица, салу за свечаности, родитељске састанке и ђачке приредбе, зборницу за наставнике, канцеларију за директора, канцеларију за секретара, просторију за архиву школе и нешто касније дограђену фискултурну салу. Освећење зграде је извршено на Дан Св. Саве 27. јануара 1937. године. У оваквом облику зграда је дочекала и усељење Основне школе 1963. године.

• За све ове и многе друге чињенице које знамо о историји наше школе али и града Алексинца и његове околине морамо захвалити преданом научно-истраживачком раду нашег неуморног професора историје Зорана Стевановића, који се непрестано труди да сачува од заборава знамениту истину о Алексинцу и околини.