Мото је свечаности посвећеној ученицима 8. разреда ОШ,,Љупче НиколиЋ“ са којима су се данас опростили разредне старешине, предметни наставници и сви радници школе.

Како смо констатовали да је генерација 2010. за 14 година доживела значајне друштвене догађаје, поред оних ђачких и уобичајених, одлучили смо да јој сачинимо биографију. У томе су биле најуспешније ученице Лана Симић 8/2 и Катарина Јањатовић 8/4.

– Рођени смо кад су телефони још имали дугмиће, а друштвене мреже биле само за родитеље. Док су наши родитељи учили да свајпују, ми смо учили да ходамо. 2017 смо кренули у школу, пуни ранчева, са звездама у очима и понеким фломастером на лицу. Научили шта значи разломак, како се не паничи пред контролни и да је табла ипак јача од нас.

 – Онда, корона. Догађај који је, хтели ми то да признамо или не, променио много тога. Наставници су причали екранима , а ми се правили да нам пуца конекција.

,,Највећа препрека у животу је СТРАХ.

Најружнији осећај је МРЖЊА.

Највећа грешка је ОДУСТАТИ.

Најлепши поклон је ОПРОШТАЈ.

Највећа снага је ВЕРА.

Најлепша ствар је ЉУБАВ.“ ( ,,Патријарх Павле“)

Зато, генерацији 2010, желимо пре свега љубав. Према сваком и према свему. Она ће им дати снаге за све. Али, само ако стварно воле.

Огњен Миленковић, ученик 8/4, казивањем стиховима песме Марка Милошевића, Стварно воли, дао је упутства како, а звуци флауте Нађе Ногић, 7/4, пронашли су пут до срца свих који су волели и који ће тек волети.

Прецизним бодовањем такмичења из календара и консултацијом са свим наставницима, на посебној свечаности прогласићемо Ђака генерације, Спортисту генерације и носиоце Вукових и Специјалних диплома. О томе по правилу морају да одлучују бројке које често искључују онај најфинији део, а то је, поред бројки, и темљењно изграђен став предметног наставника о сваком ученику, оно нешто, икс фактор, однос према раду, толеранција, уз јасно постављену границу између наставника и ученика. Она се сама обоји, осенчи и исполира и живи од поверења, а траје као лепа сарадња и узајамно поштовање.

С тим у вези, дали смо себи слободу да уз помоћ свих наставника који предају 8. разреду неформално прогласимо најбоље ученике генерације 2010. из сваког предмета понаособ.

Искористили смо прилику да представимо још једну новотарију која се десила генерацији 2010 – Ђачку задругу ( ЗАдругарство). Ускоро пуни годину дана, а њеним првим корацима помогли су  највише ученици ове генерације, опет са својим  наставницима. Док се не извештамо да направимо статуу као што је Оскар, Златни лав, Палму, па и  Љупчета Николића, зашто да не,  одлучили смо да победницима доделимо по једну Златну шољу. Да нас се сете док испијају  средњошколске и студентске дане. И говоре како нигде није било боље, него овде.

Добитници златних шоља:

1. Марија Живоиновић, 8/3 – Француски језик
2. Богдан Радосављевић, 8/1 – Физичко и здравствено васпитање
3. Маша Радоичић – Музичка култура
4. Сара Ђокић – Ликовна култура
5. Катарина Јањатовић – Књижевност
6. Новак Савић – Информатика
7. Стефановић Лена – Техника и технологија
8. Стефановић Лена – Хемија
9. Стефановић Лена – Физика
10. Стефановић Лена – Математика
11. Ленка Ранђеловић – Биологија
12. Мартина Коматовић – Географија
13. Андреја Алексић – Историја
14. Дариа Тошић – Енглески језик
15. Стефановић Лена – Српски језик
16. Огњен Стојадиновић – Најбољи друг

Добро смо се насмејали уз презентације којима су своје одрастање и школски живот представила сва одељења, свако из свог угла. За музички,  кларинет – интермецо,  побринуо се  Богдан Миладиновић , 8/4.

Наставници су поручили:

Ми смо своје урадили. Многи неће запамтити, обрасце, термине, године, али је важно  да сте савладали технике учења и да ћете знати како да решавате проблеме. Живот је најкомплексниј задатак.Ни за једну животну стазу не постоји водич, свака је неиспитана, непоновљива. У животу, авантура је правило, а не изузетак. Време је да схватите да морате бити свој властити водич.

Ово је део заклетве коју су ученици положили пред напуштање школске зграде.

Где год да кренем, носићу део ове школе у срцу

Као дом,  као ослонац,  као почетак

Остаћемо оно што смо овде постали

тинејџери са срцем,  снагом и сновима

ТАКО МИ ОБРАЗА И САВЕСТИ

Тад су се из публике заориле две хармонике, Алексе Спасића 8/4 и Михајла Рајчића 8/3, а плаве мајице са потписима другова и наставника, поквашене прво сузама радосницама, а онда и водом из флашица ( чудна традиција), полако су напуштале школу. Након кратког весеља, са заставама похрлили су у сусрет трубачима, наивно верујући да су пребринули највећу ,,муку“ у животу.

А ми се смејемо, знамо да ће нас се брзо ужелети и волимо их што су деца.

Срећно, генерацијо 2010!