ЧАСОВИ МИЛИЦЕ ВИЛЧЕК У ОДЕЉЕЊИМА 6. РАЗРЕДА

Ново доба у коме смо већ скоро две године, учинило је да час српског често буде организован као хибридна настава, чему је јануара месеца била посвећена велика пажња и на традиционалном Републичком зимском семинару на Филолошком факултету  у Београду. Инспирисана радионицама са овог семинара и ученицима увек расположеним за креативност и рад,  тема У прапостојбини Старих Словена реализована је уз веома шаролике активности и наставне методе након обраде текстова о Старим Словенима и њиховим боговима (збирка приповедака ,,Каљави коњ“ Весне Алексић и ,,Приче из давнина“, Иване Брлић Мажуранић). Како је час српског језика увек био најудобнији простор за разговор и анализу најразличитијих тема, али исто тако и место где се спајају разне уметности и где се уз мало маште и игре улази у далеке светове и занимљиве улоге, упловили су у свет маште и игре, шестаци и њихова наставница српског Милица Вилчек.

Након прочитаних приповедака о словенским боговима Сварогу, Стрибогу и Лади ученици уз истраживачке задатке стварају слику о физичком изгледу и карактеру ових богова кроз њихове поступке и окружење у којем су тада боравили. Пошто је усвојеност градива и разумевање прочитаног текста проверено кроз онлајн тест у Сокративу, ученици на часу добијају мотивационо писмо од Сварога, словенског бога створитеља, у коме им се директно обраћа и моли их за помоћ, забринут због страшног сна у коме види да њега и његове богове нико више не препознаје нити их се сећа. Од ученика захтева да исправе неправду и пронађу решења којима би се освежило знање и убудуће више знало о њима. Мало збуњени и изненађени, али свесни да се од њих тражи да пронаћу пут светлости, тј. пут знања, јер се само тако повећава снага древних словенских богова, са шестацима на мој предлог посећујемо школску библиотеку како би се информисали које књиге о Словенима и словенским боговима живе у том царству. Након разговора са библиотекарком и повратка у учионицу,  ученици  добијају задатак да за наредни час одговоре на послато писмо Сварогу или неком другом богу и припреме све што би се могло користити за трансформацију у поменуте богове, као и да нацртају по један симбол неког од богова – Сварога, Перуна, Ладе, Весне… . Тако на наредном часу – уз помоћ чаршава, картона, фолије, шлемa, лукова и стрела, картонског чекића, цвећа, босиљка, којим смо  се  штитили од змајева јер су негдашњи змајеви били алергични на босиљак као и на друго миришљаво биље…. оживљавају Сварог – у белом плашту, са брадом, златном круном и чекићем; Стрибог – са шлемом, оклопом, луком и стрелом, и рогом којим окупља унуке ветрове, и Лада – у белој хаљини са венчићем и цвећем у коси. Задовољни костимографијом и окрепљени знањем шестака, словенски богови слушају писма ученика у којима им се озбиљно, а понекад и шаљиво захваљују на познанству као и на подстицају да прошире своје знање о њима, обећавајући другачији третман убудуће.

И на крају часа, Лада, богиња љубави, лепоте и лета, осваја нас потпуно чајем од мелисе (лимунике или матичњака како је позната у народу) јер је Лада, како каже Весна Алексић, и у мелиси као и у свему лепом и животном што нас окружује, радује и чини спокојним. И док у опуштеној и веселој атмосфери испијамо чај, и разговарамо о костимима које смо сами правили, и о улози богова у животу наших давних предака, поздрављамо вас у њихово и своје име и преносимо њихову негдашњу суштину живљења, а сложићете се и једино исправну:

Живети  у складу са природом, снагу тражити у љубави и породици, а непознате и мрачне просторе осветљавати и савладавати знањем и истином!