Промоција романа ,,Помахниталост и атараксија” ауторке и мултимедијалне уметнице, Ане Стојковић, одржана је синоћ у просторијама ОШ ,,Љупче Николић ” са почетком од 18 сати.

Промоцију је водила новинарка Милена Милетић.

Ауторка се на почетку промоције захвалила наставници информатике Весни Миленковић, као и директору школе Александру Ранђеловићу јер су је позвали и омогућили одржавање промоције у школи где је, како је рекла, била некадашњи ђак и стицала прва сазнања.

Роман „Помахниталост и атараксија” је према речима ауторке угледао светлост дана под окриљем издавачке куће „Талија” из Ниша, марта 2024. године и ово је шесто издање књиге.

Ана је нагласила да књига увелико обилази цео свет као и градове у Србији.

Милена Милетић, која је публику водила кроз роман, рекла је да Ана већ годинама уређује свој портал Zooncoolion и неуморан је хроничар културе. Притом пише, слика и фотографише.

„Ана је написала занимљиву књигу, праву љубавну причу с доста тема оних вечно битних нама људима, на веома необичан начин и тешким стилом.

И да кроз причу о прастарим боговима, преживелим кроз миленијуме и све промене људских веровања и сазнања, каже неколико истина о људском роду – целовито биће има две половине, две стране, а суштина свега је у трагању и равнотежи.

Наслов књиге, оба израза, и помахниталост и атараксија наводе на једну од три кључне поруке романа. Равнотежу као основу целовитости, а самим тим и среће.

Јер супротно од махнитости је душевни мир, потпун, стање без страсти.

Ти јунаци су Ахтаматулус, диригент у потрази за равнотежом између смртхих захтева тела и душе и узвишених уметничких потреба, Анастазија, очито балерина и Јелена, споредни лик путеног карактера” – рекла је Милена.

„Ахтаматулус и Анастазија би могли бити Адам и Ева, а Јелена Лилит.

Међутим, ја сам их замишљала као митолошка бића. Ахтаматулус све време контемплира над небом и звездама и могао би се упоредити са Астрејем, грчким божанством звезда и планета, а Анастазија са Еојом, богињом ветрова.

Они заправо имају један циљ који се наслућује кроз крај романа, а то је стварање новог божанства које ће имати наменску сврху божанске свести. Свести сачињене од племенитости и доброте” – рекла је ауторка и додала да роман нема типичну радњу, бар не ону у конвенционалном смислу, већ прати унутрашња превирања оба јунака.

Континуитет тражења душе налик сопственој окосница је ове приповетке. Потреба да несебично предамо себе када смо схватили да постоји други део душе, одраз у огледалу, приказан кроз супротан принцип.

Ана Стојковић је новинарка и сликарка. Рођена је у Алексинцу 1979. године. Завршила је студије журналистике на Факултету политичких наука у Београду. Као новинар радила је у Статус Магазину, ТВ Кошава, ТВ Коперникус, Месечнику Благовест, Хендикеп Магазину, Магазину КУШ.

ОД 2014. године уређује свој портал Zooncoolion који се бави културом, историјом и путовањима.

Члан је УЛУА. Излагала је у Србији и иностранству. Активно се бави и фотографијом. Њене фотографије обавили су Vogue Magazin и National Geographic.